11 Septembar, 2016
1 minut čitanja
Nezahvalno je provesti septembarsku nedelju u bilo kom italijanskom gradu kroz koji smo do sada prošli. Koliko nam nekad fali vremena da stignemo gde želimo, toliko smo ga danas imali na pretek. Kažem da je nezahvalno jer apsolutno ništa ne radi a na ulicama nema žive duše. Danas je čak i padala kiša pa nismo mogli ni da se spustimo do plaže. Danas smo brojali vozove iz naše hotelske sobe.
Doručkovali kroasan i kapućino pa se uputili u perionicu veša (da, bar smo bili korisni). Oprali smo veš!!! Uspešno, sve stvari zajedno, svetle majice i čarape zajedno sa šarenim dresovima i rukavicama za vožnju i ništa se nije uništilo. Ja sam posebno jako srećna zbog toga.
Dok smo čekali da se veš osuši smazali smo kolačiće sa šumskim jagodama. Posle toga smo malko prošetali, i to je otprilike sve. Još imamo upalu mišića od jučererašnjih kilometar i po uspona.
Upravo smo se vratili sa preukusne večere iz lokalnog marketa. Nagradno pitanje: ko je jeo aranćini, pohovani patlidžan i salatu od narandže i crvenog luka a ko bolonjeze? Najbrži osvaja svoje ime upisano u pesku na plaži po izboru!
Sutra se nadamo brzoj i jeftinoj popravci bicikla, jutarnjem trajektu, dvocifrenom broju pređenih kilometara i spavanju u šatoru.