Dan 7: Acireale - Messina

Predugačak dan. Konačno smo stigli u Mesinu, ne znamo kako. Opet neverica kad premotamo ceo dan.

Probudili smo se u Aci San Antoniju iznad Aćirealea, kod Đulije. Sijalo je sunce  i bili smo spremni za vožnju posle pauze. Iako smo ustali rano, za polazak smo bili spremni tek oko 10 zbog prepakivanja i konstantnog zaboravljanja stvari. Nakon dugog pozdrava, suza i poljubaca mahali smo našim dragim prijateljima i obećali da ćemo se uskoro sresti ponovo. 

Naše prvo zaustavljanje bilo je u Aćirealeu (nismo mnogo odmakli haha). Stali smo kod poslastičarnice Kenedi da bismo doručkovali sladoled u briošu. Savršenstvo. Nekoliko minuta kasnije i ulepljenih ruku do laktova bili smo spremni za početak putešestvija. Standard: uzbrdo nizbrdo uzbrdo nizbrdo i za divno čudo bez promašivanja puta. Da umočimo noge u vodu stali smo u Giardini - Naxos, a zatim i u Taorminu na pravi kupanjac. Inače, juče smo se zvanično bućnuli i u trećem moru Italije - Jonskom. Predivno toplo more, plaže koje odišu divljinom. Tamo smo pojeli i biskvite koje nam je napravila Đulijina mama za put.Ostatak puta obeležile su bezbrojne duge i par pljuskova. Santa Teresa di Riva donela je jednu nezgodu u vidu pada sa bicikla ali ništa ozbiljno. Iskrivljena pedala i ogrebano koleno nas nisu zaustavili da dođemo do cilja. Onda je guma bicikla koji je pao odlučila da se probuši nekih 7 km od odredišta i tako nam sve pokvari, jer je već bilo 19h i smrkavalo se. Na sreću, blizu se našla železnička stanica i poslesnji voz za Mesinu stizao je za pola sata. I eto nas sad, tu u Mesini u hotelskoj sobi, čekamo ponedeljak da popravimo Momčilov bicikl. Opet smo došli prekasno da nađemo mesto za šatorisanje, ali ovog puta imamo pravo opravdanje.

Sutra smo onlajn. Buona notte!