8 Septembar, 2016
2 minuta čitanja
Ćao.
Probudili smo se u Paoli. Da, Paola je još jedan od tih gradića u kojima smo se sasvim slučajno našli, a koje smo zauvek zavoleli. More u Kalabriji je predivno. Kilometrima i kilometrima (i kilometrima….) duge peščane plaže, svetlo i toplo more i nigde nikoga. Ovde van sezone zaista nema nikoga osim malobrojnih meštana. Na 5 kilometara dugoj plaži, sunča se jedna žena sa psom, i jedno društvo igra odbojku na pesku. Neverovatan mir.
Posle doručka smo krenuli ka Villa San Giovanni-u, odakle smo kratkom plovidbom prešli na Siciliju. Šarenu, sunčanu i ukusnu.
Juče smo dobrih 10ak kilometara vozili uzbrdo po gradu, penjući se na vrh planine, ka bismo stigli do Giulie, drugarice kod koje smo odseli. Jednom smo skrenuli u pogrešnu ulicu kojom smo se spustili čitav kilometar, prateći mapu, i tek kada smo ponovo počeli da se penjemo istom ulicom, shvatili smo da smo tu već bili i da se sećamo kuće sa kaktusima i tri crne mace koje se sunčaju. U tim trenucima uspona, nije nam bilo smešno :)
Sicilija je poznata po svojim jelima, i drugačijem načinu spremanja nekih jela. Giulia nas je sinoć odvela na neka sjajna mesta, gde smo jeli ono što ovde na Siciliji zovu Pizza, i specijalan sladoled - granita, koji se samo ovde pravi i jede sa hlebom (brioche) :)
Pozdrav iz Acireale-a, idemo na plažu!