Dan 18: Piza - Cinque terre - Firenca

Spremili se, spakovali i sišli na doručak (ne u kebab, u pekaru). Uputili smo se u “sela sa šarenim kućicama” zajedno sa sto biliona turista tog dana. Biciklove i prtljag smo ostavili kod našeg domaćina, i u voz ušli u kupaćim kostimima zamaskiranim normalnom odećom. Nedostajalo nam je more.

Iz La Specije smo uhvatili voz za prvo selo - Riomaggiore.

Kako tradicija nalaže - popili smo Kocu.

Ideja je bila da do sledećeg sela idemo peške jer je udaljeno svega kilometar, na karti. U realnosti, između prvog i drugog sela je brdo čiji vrh stapa sa oblacima. Dakle, to se nije desilo jer zašto pešačiti kad postoji švercovanje vozom. U sledećem selu, Manarola smo se kupali i skakali sa stene i imali jedan fotosešn, nakon čega smo ručali pržene lignje i pomfrit za poneti. Jako fino <3 Treće selo nam je donelo gomilu stepenica, najuže ulice i đelato. Bili smo u sottopassagio-u i premišljali se da li da idemo i u Vernazzu i Monterosso al Mare ili da se vratimo. Tad je već bilo 4 i krenuli smo ka Pizi.

U povratku je počelo da pljušti pa smo malko kisnuli od voza do kebaba i od kebaba do voza za Firencu. Put je trajao dva sata a mi smo vreme prekratili girosom za poneti.

U Firencu smo stigli kod Mandy i Luigija, u divan stančić sa pogledom na naše zavezane biciklove. Pozdravili se sa bernardincem i macom i krenuki u večernju šetnju. Dok smo stigli do kraja ulice bilo je jasno da je ovo “naš grad”. Teško je preneti atmosferu i slikama i rečima, mora postojati određen trenutak kada ćete se naći na određenom mestu.